close

Вход

Забыли?

вход по аккаунту

?

ЦРКВА

код для вставкиСкачать
Својства Цркве су безбројна, јер
су њена својства, уствари, својства
Богочовјека Господа Христа, а
преко Њега и својства Тројичиног
Божанства.
СВОЈСТВА ЦРКВЕ
ЦРКВА КАО САВЕЗ ЉУБАВИ
ЦРКВА – СТУБ И ТВРЂАВА ИСТИНЕ
Троица. Андрей Рублев.
Около 1411 г.
Свети оци II Васељенског
Сабора, руковођени Духом
Светим, свели су сва својства
Цркве у деветом члану
Символа вјере на четири:
«Вјерујем у једну, Свету,
Саборну
и
Апостолску
Цркву».
ЈЕДИНСТВО
СВЕТОСТ
САБОРНОСТ
АПОСТОЛСТВО
Вернуться к содержанию
Второй Вселенский собор
ЈЕДИНСТВО И ЈЕДИНСТВЕНОСТ ЦРКВЕ
Исус Христос је основао само
једну Цркву, што значи да је она
једна по свом почетку и основању.
Васнецов В.М. Спаситель.
Оригинал для мозаики
главного иконостаса храма
Воскресения в Петербурге.
1901
Црква- једна у унутрашњем и спољњем смислу.
«Један Господ, једна вјера, једно крштење: један Бог и
Отац свих, који је над свима, кроза све, и у свима
нама.» (Еф.4,5-6)
Спољње јединство - циљ
Један Господ
Један Символ вјере
Једно крштење
Унутрашње јединство – субјективно - вјера
Више јединство Цркве – један Бог и Отац свих
Вернуться к свойствам Церкви
СВЕТОСТ ЦРКВЕ
Црква је света у:
призвању (назначењу)
настанку и устројству
Непогрешивост
Цркве у учењу
Вернуться к свойствам Церкви
Лебедев К.В. Диакон возглашает Бог Господь...
САБОРНОСТ (КАТОЛИЧНОСТ) ЦРКВЕ
Црква се у словенском
преводу НикеоЦариградског символа вјере
назива «саборна», а у
грчком тексту – «католичка».
Хришћанска Црква је још из
старих времена изабрала
ову ријеч да означи једно од
главних својстава цркве –
које изражава њен
васељенски карактера.
Церковь Христова. Икона середины 19 века
Црква Христова не треба да се ограничи на само један
изабрани народ као у старозавјетној Цркви, већ да
обухвати све народе и сав род људски.
Али за саборност Цркве није потребно, да она обухвата
читав свијет и све људе. Црква се шири и распрострањује
постепено.
Црква је католичка не по броју својих чланова, него по
свом назначењу за све народе и сва времена.
Цркву Христову апостол
Павле је упоредио са
грађевином
која
није
завршена него се продужава,
«Сва грађевина састављена
расте за цркву свету у
Господу» (Еф.2.21).
Лебедев К.В. Полиелей.
Пение хвалитных
псалмов.
Этот рост не только в смысле видимого, количественного
расширения Церкви на земле: еще в большей степени это
духовный рост, становление святых, наполнение небесноземного мира святостью.
Стога, саборност или саборност
Цркве не треба да се разумије у
смислу
аритметичких
и
механичких
дијелова
и
цјеловитости свих чланова,него у
смислу мистичне везе, духовног
и моралног заједништва свих
дијелова и чланова цркве међу
собом и заједничком Божијом
главом.
Вернуться к свойствам Церкви
Маковский К.Е.
Иисус Христос.
1894
ЦРКВА - АПОСТОЛСКА
Постоје двије стране апостолства Цркве:
историјски
Црква је апостолска, зато што су апостоли поставили
историјске коријене Цркве.
Унутрашњи (интерни)
Апостоли не само да су били већ су и даље у Цркви
Христовој, пребивају у њој; настављају да буде духовно,
иако невидљиво, њено језгро.
Дакле, Апостолство је једно од најзначајнијих
обиљежја истинске Цркве Христове.
Апостолство је у потпуности пронашло свој наставак
у богоносним земаљским насљедницима апостола –
у светим Оцима Цркве.
Гдје не постоји Апостолско прејемство, не постоји и
истинита Црква Христова, чак и ако себе назива
хришћанском.
Вернуться к свойствам Церкви
ЦРКВА КАО ЗАЈЕДНИЦА ЉУБАВИ
«Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да
буду једно као ми. Не молим пак само за њих, него и за
оне који због ријечи њихове повјерују у мене: Да сви једно
буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у
нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао.»
(Јн.17,11,20,23).
У овим ријечима, првосвештеничка молитва Христова
дефинише суштину хришћанства: Хришћанство је живот у
коме су појединци (различите личности) тако уједињени
међу собом, да се њихово јединство може упоредити са
јединством лица Свете Тројице.
На Небу је неупоредива љубав
Отца, Сина и Духа Светог која
сједињује Три Лица у једно
Суштество, у Троједног Бога,
живући троједни живот.
То је љубав, која би многе могла
слити у једно, о чему се и
Христос молио Оцу Небеском:
«да љубав којом ме љубиш у
њима буде, и ја у њима.»
(Јн.17,26).
Бруни Н. Спаситель. 1901
У својој опроштајној бесједи
Христос је рекао ученицима:
«Заповијест нову дајем вам: да
љубите једни друге, као што ја
вас љубих, да и ви љубите једни
друге. По томе ће сви познати:
да сте моји ученици ако
будете имали љубав међу
собом.» (Јн.13,34-35).
Ово и јесте начело црквеног
јединства.
Брюллов К.П. Христос воскресший. 1840
«Павле тражи од нас такву љубав, која би нас
повезала међу собом, која нас чини нераздељивим
једне од других, и таквог савршеног јединства, као да
смо ми чланови једног истог тијела, јер само таква
љубав производи велико добро." (свети Јован Златоусти).
Учење о Христу није само учење о
успостављању моралне личности, него и о
успостављању савршене заједнице то јест,
Цркве.
У природном стању човјека, љубав не може бити принцип
живота и односа према другим људима.
Сваки чин љубави, свака врлина је ефекат дарова Духа.
Она повезује све, уливајући у срца љубав.
Хришћански живот је живот Цркве,
а извор јединства људи је Свети Дух, који живи у Цркви.
Изван Цркве и без Цркве није могућ хришћански живот.
Без цркве остаје само једно хришћанско учење.
Вернуться к содержанию
ЦРКВА – СТУБ И УТВРЂЕЊЕ ИСТИНЕ
1.Истинита Православна Црква исповиједа НикејскоЦариградски символ.
2.Истинита Црква чува изворно проповиједану Ријеч
Божију, тумачење Светог Писма и Светог Предања.
3. Православна Црква се увијек држала древног учења о
непогрешивости Цркве васељенске, и свему му је остала
вјерна.
Од свих постојећих цркава, само једна Источноправославна црква у потпуности је очувала, без икаквих
промјена, сабирања и одузимања, Никео-цариградски
Символ вјере и одлуке свих седам Васељенских Сабора.
Због тога, Православна Црква је истинита православна
Црква.
Вернуться к содержанию
При составлении презентации использовались:
«Букварь школьника
Язык славян
Начала познания вещей Божественных и человеческих»
Православное братство святых князей Бориса и Глеба
Редакционная коллегия:
архимандрит Никон (Иванов)
протоиерей Николай Лихоманов
Москва
2002
Документ
Категория
Презентации по литературе
Просмотров
1
Размер файла
4 921 Кб
Теги
1/--страниц
Пожаловаться на содержимое документа