close

Вход

Забыли?

вход по аккаунту

?

САД И КАНАДА Економско

код для вставкиСкачать
САД И КАНАДА
Економско-географске одлике
Проф. Мирослав Маркићевић
Опште одлике
Високоразвијени део света
Привредна повезаност САД и Канаде
Увоз сировина из читавог света
Воде
Добро искоришћено природно богатство
Англоамерике
Потенцијал река на северу (Јукон, Мекензи) – слабо
искоришћен – објасните зашто.
Бројне ХЕ на рекама јужне Канаде: Фрејзер,
Колумбија, Саскачеван, Нелсон
Велике резерве слатке воде у језерима Канаде и САД
Воде
Велика америчка језера
(покажите их) – велики
привредни значај.
Јединствени пловни пут
(слика десно)
Покажите велике градове
(луке на Великим језерима)
ХЕ потенцијал најбоље
искоришћен на р.
Колумбили (Гранд Кули),
на р. Колорадо (Хувер)
Атлански
окан
Река Свети
Лоренц
Велика
језера
Река
Мисисипи
Река
Илиноис
Чикашки
канал
Мексички
залив
Воде
Брана Гранд Кули ноћу
ХЕ Хувер на реци Колорадо
Плодно земљиште
Канада
Прерије углавном на југу провинција Алберта, Манитоба и
Саскачеван. Простране шуме; на северу неплодна
земљишта.
САД
Прерије у басену Мисисипија и у Великој средишњој низији
Високе равнице
Приатланска низија
Калифорнијска долина
Плодно земљиште
Педолошка карта Канаде
Педолошка карта САД
Пољопривреда
Високоразвијена
Механизација,
хемизација
Тржишнооријентисана
Пољопривреда – Канада
Међу водећим земљама у производњи зоби и
пшенице – преријски југ
На југу Квебека и Онатарија развијено је повртарство,
воћарство, млечно и месно говедарство
Више од 40% Канаде под шумама
Риболов у водама Лабрадора и Њу Фаундленда – у
опадању
Пољопривреда САД
Један од водећих произвођача хране у свету
Најважнија пољопривредна област – Средишња низија.
кукурузни појас (corn belt) – од Небраске на западу до Охаја на
истоку. Заједно са кукурузом (1. светски произвођач, потрошач и
извозник), ту се производи и соја (1. у свету).
Северозападно према канадској граници, махом се гаји пшеница
(3. у свету),
Памук (2. у свету) јужно, у памучном појасу (cotton belt), у долини
Мисисипија и Тексасу.
Дувански појас – источни и западни обод Апалача
Пиринач – на обали Мексичког залива
Пољопривреда САД
Шећерна репа, кромпир и сточна храна – око Великих језера
Винова лоза у Калифорнији
Воће умерених предела – јужно од Великих језера и на
обронцима Апалача
Јужно воће – на плантажама Флориде и Калифорније.
Ананас – Хаваји
Месно говедарство – на планинским пашњацима и
преријама Високих равница, а млечно око Великих језера
и урбаних зона. Свињогојство – у „кукурузном појасу“, а
живинарство у јужним државама. САД су други светски
произвођач меса (иза Кине).
Пољопривреда САД „на други поглед“
Рудно богатство Канаде
Канада је по укупној вредности експлоатисаних руда (без
енергената) на 3. месту у свету (иза САД и Русије).
Гвоздена руда „Лабрадорска гвоздена долина“, превоз
железницом до залива Сент Лоренс и даље у САД и ЕУ.
Новија лежишта у Онтарију и у Британској Колумбији.
Руда бакра у Онтарију и Квебеку
Олово, цинка и сребро у Манитоби и Алберти.
Канада је богата нафтом (9. светски произвођач) и гасом
(3. светски произвођач); најважнији снабдевач САД
јединственим цевоводним системом.
Рудно богатство САД
Богата лежишта каменог угља и гвоздене руде на западним
падинама Апалача основа индустријализације САД у 19. веку.
Највећи савремени угљенокопи налазе се западније: у
Кентакију, Индијани и Илиноису, у Вајомингу (1/3 производње).
САД су по производњи угља на 2. месту у свету (иза Кине).
Руда гвожђа – око Горњег језера.
Готово сва лежишта обојених и племенитих метала,
оплемењивача челика и урана – у Стеновитим планинама.
По производњи бакра, олова, цинка, злата и сребра САД се
налазе међу пет водећих земаља света. Велике резерве злата,
угља и бакра налазе се на Аљасци.
Енергетика САД
У структури произведене енергије највише учествују
угаљ и гас, а потом нафта, нуклеарни и обновљиви
извори. Већину електричне струје дају
термоелектране (3/4), махом лоциране уз руднике
угља на Апалачима.
У САД се налази готово 1/4 свих нуклеарних електрана
у свету, које су већином изграђене на североистоку
земље.
Енергетика САД
САД су 2. по производњи гаса, 3. по производњи нафте и 1. по
потрошњи ових енергената у свету.
Пет нафтно-гасних зона су најбогатије:
приобални појас Мексичког залива,
средишњи делови Тексаса и Оклахоме,
шира околина Лос Анђелеса,
Вајоминг,
Аљаска.
Упркос знатним сопственим резервама, САД дефицит
надокнађују увозом из других земаља, а контролу најважнијих
светских нафтоносних региона често постижу војнополитичком принудом.
Индустрија САД
Губи примат у свету –
зашто?
Процват тзв. класичних
грана (црна и обојена
металургија, металска,
машинска, аутомобилска
индустрија) између два
светска рата и током
Хладног рата.
Ширење индустрије САД
I фаза: Апалачи (Питсбург)
II фаза: око Великих језера
и БосВаш
III фаза: сунчани појас
(Тексас, Луизијана,
Мисисипи), Калифорнија
(високе технологије)
Индустрија САД
Савремена индустрија учествује у укупном БДП-у и
запослености САД са нешто мање од 20%, али то учешће
опада у корист услужних делатности.
САД су у светском врху у машиноградњи, хемијској,
фармацеутској, електро, авионској, прехрамбеној
индустрији...
Географски размештај индустрије је дисперзан, али је
примат задржао североисточни део земље, са три велика
индустријска региона – БосВаш, северозападни Апалачи и
басен Великих језера.
Индустрија САД
Индустријске корпорације се углавном селе из САД у
земље са јевтинијом радном снагом.
Пример: у аутомобилској индустрији, некада је
доминирала „велика тројка“ Форд, Крајслер, Џенерал
Моторс (центар у Детроиту). Лидерску улогу је потом
преузео Јапан (данас све више напредује Кина), док у САД
фабрике све више граде аутомобилски гиганти чије је
седиште изван Англоамерике.
Саобраћај
Друмски саобраћај
Железнички
саобраћај
Водни саобраћај
Ваздушни
саобраћај
• Аутопутеви између пацифичке и атланске обале
• Намењен највише превозу терета
• Путнички – приградски и метро
• Велика језера и Сент Лоренс, Мисисипи,
• Океанске лук е: Њујорк, Норфолк, Њу Орлеанс, Хјустон, Корпус Кристи,
Лос Анђелес, Сиетл
• Највећи аеродроми у Атланти (2012. године – 95 милиона путника),
Чикагу (О’Харе – 66 милиона путника) и Лос Анђелесу (ЛАКС – 63
милиона путника)
Саобраћај
Карта аутопутева САД
Детаљ са аеродрома у Атланти
Закључак
Криза једнополарног светског поретка. Конкуренција
Кине, Русије,...
САД и даље водећа светска сила. Узроци:
Лидерска глобална политичка улога
Позиције прве економије света (готово 1/4 светског БДП-а)
Убедљива војна надмоћ (САД за војне потребе троше
годишње готово као све остале земље света заједно).
Крај предавања!
Хвала на пажњи!
Документ
Категория
Презентации по географии
Просмотров
3
Размер файла
1 712 Кб
Теги
1/--страниц
Пожаловаться на содержимое документа