close

Вход

Забыли?

вход по аккаунту

?

Slide 1

код для вставкиСкачать
Бог и зло
Традиционални теолошки по?ам бога
? Бог ни?е на извесно? уда?ености од зем?е, ве? ?е одво?ен и
независан од света
? Бог не посто?и у простору
? Бог ?е чисто духовно би?е (т? ни?е матери?ално би?е, нити
истовремено матери?ално и духовно)
? Бог ?е савршено добар,
? свемогу? (омнипотентан)
? свезна?у?и (омнисциентан)
? вечан.
? Бог ?е створио свет, али ни?е део ?ега, нити подлеже
природним законима
? Свет ?е створен због свог кра??ег ци?а и сврхе и бог га
води том ци?у
1
Бог и зло
Посто?а?е зла у свету се сматра великим проблемом
за теизам.
2
Бог и зло
Посто?а?е зла у свету се сматра великим проблемом
за теизам.
Ни?е ?асно како свет са толико пуно зла може да буде
творевина савршено доброг и свемогу?ег би?а
3
Бог и зло
Ова? филозофски и теолошки проблем се може
формулисати на више начина
4
Бог и зло
Ова? филозофски и теолошки проблем се може
формулисати на више начина
Те формулаци?е могу бити типичне за неки период
истори?е филозофи?е (виде?емо касни?е ко?е су
формулаци?е биле типичне за сред?и век и како су се
промениле у рано? модерно? филозофи?и)
5
Бог и зло
Ова? филозофски и теолошки проблем се може
формулисати на више начина
Те формулаци?е могу бити типичне за неки период
истори?е филозофи?е (виде?емо касни?е ко?е су
формулаци?е биле типичне за сред?и век и како су се
промениле у рано? модерно? филозофи?и)
Те формулаци?е могу бити и блиско повезане, у
смислу да могу водити истом зак?учку, или да се на
?их може применити исто реше?е, али могу имати и
сво?е специфичности
6
Бог и зло
Прва формулаци?а ко?ом ?емо се бавити води
зак?учку да ?е теизам противуречна теори?а ?ер ?е
класични теолошки по?ам бога логички неспо?ив са
посто?а?ем зла
7
Бог и зло
Прва формулаци?а ко?ом ?емо се бавити води
зак?учку да ?е теизам противуречна теори?а ?ер ?е
класични теолошки по?ам бога логички неспо?ив са
посто?а?ем зла
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
8
Бог и зло
Прва формулаци?а ко?ом ?емо се бавити води
зак?учку да ?е теизам противуречна теори?а ?ер ?е
класични теолошки по?ам бога логички неспо?ив са
посто?а?ем зла
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
? Зло посто?и
9
Бог и зло
Прва формулаци?а ко?ом ?емо се бавити води
зак?учку да ?е теизам противуречна теори?а ?ер ?е
класични теолошки по?ам бога логички неспо?ив са
посто?а?ем зла
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
? Зло посто?и
Прва формулаци?а проблема зла каже да ?е ова? скуп
исказа логички противуречан
10
Бог и зло
Прву формулаци?у треба разликовати од ове:
Посто?а?е разних врста и великих количина зла, иако
можда ни?е логички неспо?иво са по?мом бога, ипак
пружа рационално оправда?е за атеизам
11
Бог и зло
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
? Зло посто?и
Ко?и се зак?учак може извести из тврд?е да ?е ова?
скуп противуречан?
12
Бог и зло
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
? Зло посто?и
Ко?и се зак?учак може извести из тврд?е да ?е ова?
скуп противуречан?
Да ?е на?ма?е ?едан од ова 4 исказа лажан
13
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
4 се тешко може негирати
14
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
4 се тешко може негирати
Поред тога, сами теолози не би негирали 4 ?ер и
независно од овог проблема они сматра?у да зло
посто?и
15
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
4 се тешко може негирати
Поред тога, сами теолози не би негирали 4 ?ер и
независно од овог проблема они сматра?у да зло
посто?и. Нпр, убиство сматра?у злим, грешним чином,
и тешко се може порицати да у свету има убистава
16
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
За теизам би било погубно ако би се показало да ?е
?егова дефиници?а бога логички несагласна са
посто?а?ем зла
17
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Како извести противуречност из овог скупа?
18
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Како извести противуречност из овог скупа?
Када скуп садржи два исказа ко?и експлицитно
негира?у ?едан другог, онда ?е лако установити
противуречност
19
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Како извести противуречност из овог скупа?
Када скуп садржи два исказа ко?и експлицитно
негира?у ?едан другог, онда ?е лако установити
противуречност
Али то овде ни?е случа?.
20
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Ако експлицитна противуречност ни?е ве? садржана,
скупу се мора додати бар ?ош ?едан исказ да би се
извела противуречност
21
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Нпр, скупу ко?и не садржи експлицитну противуречност:
? ово ?е црвено
? ово нема бо?е
мора се додати исказ, нпр:
? све што ?е црвено има бо?у
22
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Има?те у виду да се у ово? формулаци?и проблема зла
ради о логичко? немогу?ности.
Зато исказ ко?и се дода?е мора бити логички нужан
23
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Ко?и исказ би се могао додати овом скупу?
24
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
Ко?и исказ би се могао додати овом скупу?
Нпр.:
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
25
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Да ли ?е 5 нужно истинито?
26
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Да ли ?е 5 нужно истинито?
На први поглед изгледа да ?есте. Спречити неко зло
ни?е логички немогу? задатак као створити стену ко?а
не може да се подигне
27
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Ипак, ни?е лако утврдити логичку нужност исказа 5:
28
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Ипак, ни?е лако утврдити логичку нужност исказа 5:
Некада ?е нама немогу?е да остваримо извесно добро а
да при томе не починимо и нешто зло.
29
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Ипак, ни?е лако утврдити логичку нужност исказа 5:
Некада ?е нама немогу?е да остваримо извесно добро а
да при томе не починимо и нешто зло.
При томе то добро може да превазилази то зло, тако да
би добро би?е намерно допустило то зло зарад ве?ег
добитка
30
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Ипак, ни?е лако утврдити логичку нужност исказа 5:
Некада ?е нама немогу?е да остваримо извесно добро а
да при томе не починимо и нешто зло.
При томе то добро може да превазилази то зло, тако да
би добро би?е намерно допустило то зло зарад ве?ег
добитка
Ла?бницов пример са генералом
31
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Ипак, ни?е лако утврдити логичку нужност исказа 5:
Некада ?е нама немогу?е да остваримо извесно добро а
да при томе не починимо и нешто зло.
При томе то добро може да превазилази то зло, тако да
би добро би?е намерно допустило то зло зарад ве?ег
добитка
Ла?бницов пример са генералом
Има смисла ре?и да то што генерал допушта поменуто
зло не иде на рачун ?егове доброте
32
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
По аналоги?и са овим примером може се ре?и да има
зала на овом свету повезаних са добрима ко?а их
превазилазе, при чему се та добра не могу пости?и без
тих зала, чак ни бож?ом мо?и.
33
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
По аналоги?и са овим примером може се ре?и да има
зала на овом свету повезаних са добрима ко?а их
превазилазе, при чему се та добра не могу пости?и без
тих зала, чак ни бож?ом мо?и.
Ако ?е то тако, онда 5 ни?е логички нужно
34
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
По аналоги?и са овим примером може се ре?и да има
зала на овом свету повезаних са добрима ко?а их
превазилазе, при чему се та добра не могу пости?и без
тих зала, чак ни бож?ом мо?и.
Ако ?е то тако, онда 5 ни?е логички нужно
Наравно, за разлику од генерала, Бог има неограничену
мо?, тако да се може очекивати да он увек може да
постигне добро без зла
35
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
По аналоги?и са овим примером може се ре?и да има
зала на овом свету повезаних са добрима ко?е их
превазилазе, при чему се та добра не могу пости?и без
тих зала, чак ни бож?ом мо?и.
Ако ?е то тако, онда 5 ни?е логички нужно
Наравно, за разлику од генерала, Бог има неограничену
мо?, тако да се може очекивати да он увек може да
постигне добро без зла
Ме?утим, поента ове примедбе ?есте да су могу?а
добра ко?а су логички повезана са неким злом, тако да
ни бог не може пости?и добро без чи?е?а зла
36
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Примери:
Замислите да ?е акт опрашта?а за неко учи?ено дело
?едно добро ко?е превази зло учи?еног дела. Да ли би
бог допустио то зло?
37
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Примери:
Замислите да ?е акт опрашта?а за неко учи?ено дело
?едно добро ко?е превази зло учи?еног дела. Да ли би
бог допустио то зло?
Рецимо да ?е известан акт храброг трп?е?а бола добро
ко?е превазилази зло трп?е?а бола.
38
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Примери:
Замислите да ?е акт опрашта?а за неко учи?ено дело
?едно добро ко?е превази зло учи?еног дела. Да ли би
бог допустио то зло?
Рецимо да ?е известан акт храброг трп?е?а бола добро
ко?е превазилази зло трп?е?а бола. Логички ?е
немогу?е храбро трпети бол и при томе не трпети бол.
39
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Примери:
Замислите да ?е акт опрашта?а за неко учи?ено дело
?едно добро ко?е превази зло учи?еног дела. Да ли би
бог допустио то зло?
Рецимо да ?е известан акт храброг трп?е?а бола добро
ко?е превазилази зло трп?е?а бола. Логички ?е
немогу?е храбро трпети бол и при томе не трпети бол.
Дакле ни бог не би могао да постигне ова добра не
чине?и или не допушта?у?и при том поменуто зло
40
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Дакле, пошто
-свемо? ни?е мо? да се чини шта ?е логички немогу?е, и
41
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Дакле, пошто
-свемо? ни?е мо? да се чини шта ?е логички немогу?е, и
-може бити логички немогу?е да се спречи по?ава
извесног зла и при том постигне извесно добро ко?е то
зло превазилази
42
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Дакле, пошто
-свемо? ни?е мо? да се чини шта ?е логички немогу?е, и
-може бити логички немогу?е да се спречи по?ава
извесног зла и при том постигне извесно добро ко?е то
зло превазилази,
не можемо бити сигурни да ?е 5 нужно истинито
43
Бог и зло
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла
Дакле, пошто
-свемо? ни?е мо? да се чини шта ?е логички немогу?е, и
-може бити логички немогу?е да се спречи по?ава
извесног зла и при том постигне извесно добро ко?е то
зло превазилази,
не можемо бити сигурни да ?е 5 нужно истинито, не
можемо бити сигурни да би свемогу?е, савршено добро
би?е у сваком могу?ем случа?у спречило по?аву било
каквог зла
44
Бог и зло
Покушали смо дакле да скупу
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
? Зло посто?и
додамо нужан исказ ко?и би показао да ?е скуп
противуречан
45
Бог и зло
Покушали смо дакле да скупу
? Бог ?е свемо?ан
? Бог све зна
? Бог ?е савршено добар
? Зло посто?и
додамо нужан исказ ко?и би показао да ?е скуп
противуречан
Додали смо 5
5. Свемогу?е, свезна?у?е, добро би?е спречава по?аву
било каквог зла,
али изгледа да нисмо успели
46
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
На основу претходне дискуси?е, можемо пробати 6:
47
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
На основу претходне дискуси?е, можемо пробати 6:
6. Добро, свемогу?е, свезна?у?е би?е спречава по?аву
било каквог зла ко?е ни?е логички нужно за по?аву
неког добра ко?е га превазилази
48
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
6. Добро, свемогу?е, свезна?у?е би?е спречава по?аву
било каквог зла ко?е ни?е логички нужно за по?аву
неког добра ко?е га превазилази
6 изгледа логички нужно.
49
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
6. Добро, свемогу?е, свезна?у?е би?е спречава по?аву
било каквог зла ко?е ни?е логички нужно за по?аву
неког добра ко?е га превазилази
6 изгледа логички нужно.
Ме?утим, проблем ?е што скуп 1-4 и 6 не да?е
експлицитну противуречност
50
Бог и зло
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
4. Зло посто?и
6. Добро, свемогу?е, свезна?у?е би?е спречава по?аву
било каквог зла ко?е ни?е логички нужно за по?аву
неког добра ко?е га превазилази
Све што се сада може извести ?есте да су зла ко?а
посто?е у свету логички нужна за добра ко?а их
превазилазе, што ни?е експлицитна
противуречност
51
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ово ?е ?една од традиционалних теистичких одбрана
од прве формулаци?е проблема зла
52
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ово ?е ?една од традиционалних теистичких одбрана
од прве формулаци?е проблема зла
По ово? одбрани бог, иако ?е свемогу?, можда ни?е
био у ста?у да створи свет са слободним ?удским
би?има, а да не допусти по?аву (великог) зла
53
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ово ?е ?една од традиционалних теистичких одбрана
од прве формулаци?е проблема зла
По ово? одбрани бог, иако ?е свемогу?, можда ни?е
био у ста?у да створи свет са слободним ?удским
би?има, а да не допусти по?аву (великог) зла
Основна претпоставка ове одрбане ?е:
54
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ово ?е ?една од традиционалних теистичких одбрана
од прве формулаци?е проблема зла
По ово? одбрани бог, иако ?е свемогу?, можда ни?е
био у ста?у да створи свет са слободним ?удским
би?има, а да не допусти по?аву (великог) зла
Основна претпоставка ове одбране ?е:
Логички ?е немогу?е да нека особа слободно нешто
учини и да буде узрокована да то уради
55
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Без ове претпоставке одбрана не ради
56
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Без ове претпоставке одбрана не ради
?ер када би било могу?е да будемо узроковани да
нешто урадимо и да при томе делу?емо слободно,
онда би бог ?едноставно могао да створи свет у коме
?уди увек чине само добро, што би он на основу
сво?е доброте и свемо?и узроковао
57
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да ли ?е ова основна претпоставка тачна, пита?е ?е
велике и сложене дискуси?е
58
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да ли ?е ова основна претпоставка тачна, пита?е ?е
велике и сложене дискуси?е
Али, за сврху аргумента, претпоставимо да ?е тачна,
дакле слободан узрокован акт ?е логички немогу?
59
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да ли ?е ова основна претпоставка тачна, пита?е ?е
велике и сложене дискуси?е
Али, за сврху аргумента, претпоставимо да ?е тачна,
дакле слободан узрокован акт ?е логички немогу?
То значи да бог, иако може да узроку?е посто?а?е
неких би?а и да узроку?е да она буду слободна, не
може да узроку?е да она слободно нешто ураде, нити
може да узроку?е да се она слободно уздрже од неке
рад?е.
60
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да ли ?е ова основна претпоставка тачна, пита?е ?е
велике и сложене дискуси?е
Али, за сврху аргумента, претпоставимо да ?е тачна,
дакле слободан узрокован акт ?е логички немогу?
То значи да бог, иако може да узроку?е посто?а?е
неких би?а и да узроку?е да она буду слободна, не
може да узроку?е да она слободно нешто ураде, нити
може да узроку?е да се она слободно уздрже од неке
рад?е.
Да ли неко нешто ради или се уздржава зависи?е од
те особе, не од бога, ако ?е та рад?а или уздржава?е
слободно
61
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да?е, логички ?е могу?е да каква год би?а да бог
створи и да им слободу во?е, она ?е бар понекад ту
слободу искористити да учине зло
62
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да?е, логички ?е могу?е да каква год би?а да бог
створи и да им слободу во?е, она ?е бар понекад ту
слободу искористити да учине зло
Пошто ?е то тако, могу?е ?е да бог ни?е био у ста?у да
створи свет са слободним би?има ко?а чине само
добро
63
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Да?е, логички ?е могу?е да каква год би?а да бог
створи и да им слободу во?е, она ?е бар понекад ту
слободу искористити да учине зло
Пошто ?е то тако, могу?е ?е да бог ни?е био у ста?у да
створи свет са слободним би?има ко?а чине само
добро
Могу?е ?е да било ко?и свет са слободним би?има
ко?и ?е бог могао да направи ?есте свет у коме та би?а
понекад чине зло
64
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ци? ове аргументаци?е ?есте да установи да ?е ова?
исказ логички могу?:
65
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ци? ове аргументаци?е ?есте да установи да ?е ова?
исказ логички могу?:
7. Иако ?е бог свемогу?, не може да створи свет без
зла и са слободним ?удима
66
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Размотримо сада ова? скуп:
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
7. Иако ?е бог свемогу?, не може да створи свет без
зла и са слободним ?удима
8. Свет са слободним ?удима и извесном количином
зла ?е бо?и од света без слободних ?уди
9. Бог ствара на?бо?и свет ко?и може
67
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Размотримо сада ова? скуп:
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
7. Иако ?е бог свемогу?, не може да створи свет без
зла и са слободним ?удима
8. Свет са слободним ?удима и извесном количином
зла ?е бо?и од света без слободних ?уди
9. Бог ствара на?бо?и свет ко?и може
Ова? скуп ?е непротивуречан
68
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Размотримо сада ова? скуп:
1. Бог ?е свемо?ан
2. Бог све зна
3. Бог ?е савршено добар
7. Иако ?е бог свемогу?, не може да створи свет без
зла и са слободним ?удима
8. Свет са слободним ?удима и извесном количином
зла ?е бо?и од света без слободних ?уди
9. Бог ствара на?бо?и свет ко?и може
Ова? скуп ?е непротивуречан
Приметите да 4 (зло посто?и) следи из овог скупа
69
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ако ?е скуп 1-3 и 7-9 непротивуречан, оста?е
непротивуречан и ако му додамо неку од ?егових
логичких последица (4)
70
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ако ?е скуп 1-3 и 7-9 непротивуречан, оста?е
непротивуречан и ако му додамо неку од ?егових
логичких последица (4)
Дакле скуп 1-4 и 7-9 ?е непротивуречан
71
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Ако ?е скуп 1-3 и 7-9 непротивуречан, оста?е
непротивуречан и ако му додамо неку од ?егових
логичких последица (4)
Дакле скуп 1-4 и 7-9 ?е непротивуречан
То значи и да ?е скуп 1-4 непротивуречан, ?ер ?е
подскуп ?едног непротивуречног скупа (1-4 и 7-9)
72
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Пре но што смо разматрали одбрану на основу
слободе во?е, утврдили смо да не можемо ре?и да ?е
скуп 1-4 противуречан
73
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Пре но што смо разматрали одбрану на основу
слободе во?е, утврдили смо да не можемо ре?и да ?е
скуп 1-4 противуречан
Поента одбране на основу слободе во?е ?е
амбициозни?и зак?учак: не само да не можемо
тврдити да ?е 1-4 противуречан, него можемо тврдити
да ни?е противуречан
74
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Пре но што смо разматрали одбрану на основу
слободе во?е, утврдили смо да не можемо ре?и да ?е
скуп 1-4 противуречан
Поента одбране на основу слободе во?е ?е
амбициозни?и зак?учак: не само да не можемо
тврдити да ?е 1-4 противуречан, него можемо тврдити
да ни?е противуречан
Да ли ?е ова одбрана успешна, тешко ?е и сложено
пита?е.
75
Бог и зло
одбрана на основу слободе во?е
Пре но што смо разматрали одбрану на основу
слободе во?е, утврдили смо да не можемо ре?и да ?е
скуп 1-4 противуречан
Поента одбране на основу слободе во?е ?е
амбициозни?и зак?учак: не само да не можемо
тврдити да ?е 1-4 противуречан, него можемо тврдити
да ни?е противуречан
Да ли ?е ова одбрана успешна, тешко ?е и сложено
пита?е.
Што се тиче наше прве формулаци?е проблема зла да ?е скуп 1-4 противуречан ? оста?е чи?еница да
нико ?ош ни?е успео да ту противуречност на убед?ив
начин докаже
76
Бог и зло
Позабавимо се сада другом формулаци?ом проблема
зла, ко?у смо рани?е поменули само као контраст
прво?:
Посто?а?е разних врста и великих количина зла, иако
можда ни?е логички неспо?иво са по?мом бога, ипак
пружа рационално оправда?е за атеизам
77
Бог и зло
Позабавимо се сада другом формулаци?ом проблема
зла, ко?у смо рани?е поменули само као контраст
прво?:
Посто?а?е разних врста и великих количина зла, иако
можда ни?е логички неспо?иво са по?мом бога, ипак
пружа рационално оправда?е за атеизам
При образлага?у овог проблема можемо се
фокусирати само на неко посебно зло ко?ег у свету
има веома много
78
Бог и зло
Позабавимо се сада другом формулаци?ом проблема
зла, ко?у смо рани?е поменули само као контраст
прво?:
Посто?а?е разних врста и великих количина зла, иако
можда ни?е логички неспо?иво са по?мом бога, ипак
пружа рационално оправда?е за атеизам
При образлага?у овог проблема можемо се
фокусирати само на неко посебно зло ко?ег у свету
има веома много
Нпр велика пат?а ?уди или животи?а се свакодневно
дога?а
79
Бог и зло
Позабавимо се сада другом формулаци?ом проблема
зла, ко?у смо рани?е поменули само као контраст
прво?:
Посто?а?е разних врста и великих количина зла, иако
можда ни?е логички неспо?иво са по?мом бога, ипак
пружа рационално оправда?е за атеизам
При образлага?у овог проблема можемо се
фокусирати само на неко посебно зло ко?ег у свету
има веома много
Нпр велика пат?а ?уди или животи?а се свакодневно
дога?а
Ова пат?а ?е очигледан пример зла
80
Бог и зло
Да бисмо избегли терминолошку збрку:
81
Бог и зло
Да бисмо избегли терминолошку збрку:
Та пат?а ?е зло, па макар водила и неком ве?ем добру
ко?е се без ?е не би могло пости?и
82
Бог и зло
Да бисмо избегли терминолошку збрку:
Та пат?а ?е зло, па макар водила и неком ве?ем добру
ко?е се без ?е не би могло пости?и
Зло ко?е води добру може бити оправдано, али тиме
што ?е оправдано оно не преста?е бити зло
83
Бог и зло
1. Посто?е примери велике пат?е ко?у би ?едно
свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е могло
да спречи а да при том не спречи по?аву неког
вишег добра
84
Бог и зло
1. Посто?е примери велике пат?е ко?у би ?едно
свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е могло
да спречи а да при том не спречи по?аву неког
вишег добра
2. ?едно свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е
би спречило сваку по?аву велике пат?е ко?у би
могло да спречи а да при том не спречи по?аву
неког вишег добра
85
Бог и зло
1. Посто?е примери велике пат?е ко?у би ?едно
свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е могло
да спречи а да при том не спречи по?аву неког
вишег добра
2. ?едно свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е
би спречило сваку по?аву велике пат?е ко?у би
могло да спречи а да при том не спречи по?аву
неког вишег добра
Дакле
3. Не посто?и свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро
би?е
86
Бог и зло
Аргумент ?е валидан
Дакле, у мери у ко?о? ?е рационално прихватити
премисе, рационално ?е прихватити и зак?учак
87
Бог и зло
2. ?едно свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е
би спречило сваку по?аву велике пат?е ко?у би
могло да спречи а да при том не спречи по?аву
неког вишег добра
Друга премиса изражава верова?е о томе шта би
морално исправно би?е урадило у извесно?
ситуаци?и
88
Бог и зло
2. ?едно свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е
би спречило сваку по?аву велике пат?е ко?у би
могло да спречи а да при том не спречи по?аву
неког вишег добра
Друга премиса изражава верова?е о томе шта би
морално исправно би?е урадило у извесно?
ситуаци?и
Изгледа да ?е ово верова?е за?едничко и теистима и
онима ко?и то нису
89
Бог и зло
Наравно, може бити неслага?а око тога да ли ?е нешто
добро, и ако ?есте, да ли би било морално оправдано
дозволити велику пат?у да се то добро оствари
90
Бог и зло
Наравно, може бити неслага?а око тога да ли ?е нешто
добро, и ако ?есте, да ли би било морално оправдано
дозволити велику пат?у да се то добро оствари
Неко може сматрати да ни?едно добро не може
оправдати ужасну пат?у невиног детета
91
Бог и зло
Наравно, може бити неслага?а око тога да ли ?е нешто
добро, и ако ?есте, да ли би било морално оправдано
дозволити велику пат?у да се то добро оствари
Неко може сматрати да ни?едно добро не може
оправдати ужасну пат?у невиног детета
Ме?утим, ово верова?е не негира другу премису
92
Бог и зло
Наравно, може бити неслага?а око тога да ли ?е нешто
добро, и ако ?есте, да ли би било морално оправдано
дозволити велику пат?у да се то добро оствари
Неко може сматрати да ни?едно добро не може
оправдати ужасну пат?у невиног детета
Ме?утим, ово верова?е не негира другу премису
2 каже само да ако бог дозво?ава неку велику пат?у,
онда мора посто?ати добро ко?е ту пат?у превазилази
и не може се без ?е пости?и
93
Бог и зло
Наравно, може бити неслага?а око тога да ли ?е нешто
добро, и ако ?есте, да ли би било морално оправдано
дозволити велику пат?у да се то добро оствари
Неко може сматрати да ни?едно добро не може
оправдати ужасну пат?у невиног детета
Ме?утим, ово верова?е не негира другу премису
2 каже само да ако бог дозво?ава неку велику пат?у,
онда мора посто?ати добро ко?е ту пат?у превазилази
и не може се без ?е пости?и
2 дакле изгледа да се слаже са нашим основним
моралним начелима, ко?а су за?едничка теистима и
онима ко?и то нису
94
Бог и зло
Према томе, ако нападамо ова? аргумент, морамо
напасти прву премису
1. Посто?е примери велике пат?е ко?у би ?едно
свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е могло
да спречи а да при том не спречи по?аву неког
вишег добра
95
Бог и зло
Пример
Замислимо да ?е у неко? шуми гром ударио у старо
дрво и изазвао пожар. Лане ?е зароб?ено у ватри, и, са
страшним опекотинама, лежи у страшно? агони?и
неколико дана док га смрт не ослободи мука
96
Бог и зло
Пример
Замислимо да ?е у неко? шуми гром ударио у старо
дрво и изазвао пожар. Лане ?е зароб?ено у ватри, и, са
страшним опекотинама, лежи у страшно? агони?и
неколико дана док га смрт не ослободи мука
(Приметите како се филозофске расправе о злу
приближава?у политичким говорима по бро?у кичпримера ? ?невино дете?, лане, а не бубашваба, итд)
97
Бог и зло
Пример
Замислимо да ?е у неко? шуми гром ударио у старо
дрво и изазвао пожар. Лане ?е зароб?ено у ватри, и, са
страшним опекотинама, лежи у страшно? агони?и
неколико дана док га смрт не ослободи мука
Да ли би свемогу?е би?е могло да ослободи лане
овога што нам изгледа као непотребна пат?а?
98
Бог и зло
Пример
Замислимо да ?е у неко? шуми гром ударио у старо
дрво и изазвао пожар. Лане ?е зароб?ено у ватри, и, са
страшним опекотинама, лежи у страшно? агони?и
неколико дана док га смрт не ослободи мука
Да ли би свемогу?е би?е могло да ослободи лане
овога што нам изгледа као непотребна пат?а?
И теисти би морали да да?у потврдан одговор
99
Бог и зло
Пример
Замислимо да ?е у неко? шуми гром ударио у старо
дрво и изазвао пожар. Лане ?е зароб?ено у ватри, и, са
страшним опекотинама, лежи у страшно? агони?и
неколико дана док га смрт не ослободи мука
Да ли би свемогу?е би?е могло да ослободи лане
овога што нам изгледа као непотребна пат?а?
И теисти би морали да да?у потврдан одговор
С обзиром да никакво више добро, колико можемо да
видимо, не би би било изгуб?ено када би ланетове
муке биле прекинуте, не доказу?е ли то истинитост
прве премисе?
100
Бог и зло
Ипак, ова? случа? наизглед непотребне пат?е не
доказу?е да ?е 1 тачно
101
Бог и зло
Ипак, ова? случа? наизглед непотребне пат?е не
доказу?е да ?е 1 тачно
То што ми не видимо какво добро произилази из
ланетове пат?е, не значи да га нема
102
Бог и зло
Ипак, ова? случа? наизглед непотребне пат?е не
доказу?е да ?е 1 тачно
То што ми не видимо какво добро произилази из
ланетове пат?е, не значи да га нема
На?зад, ми често бивамо изнена?ени када ствари ко?е
смо сматрали неповезаним испадну блиско повезане
103
Бог и зло
Ипак, ова? случа? наизглед непотребне пат?е не
доказу?е да ?е 1 тачно
То што ми не видимо какво добро произилази из
ланетове пат?е, не значи да га нема
На?зад, ми често бивамо изнена?ени када ствари ко?е
смо сматрали неповезаним испадну блиско повезане
Да?е, могу посто?ати добра за ко?а ми не знамо, о
ко?има и не са?амо, а ко?а су на замршен начин
повезана са пат?ом ланета
104
Бог и зло
Ипак, ова? случа? наизглед непотребне пат?е не
доказу?е да ?е 1 тачно
То што ми не видимо какво добро произилази из
ланетове пат?е, не значи да га нема
На?зад, ми често бивамо изнена?ени када ствари ко?е
смо сматрали неповезаним испадну блиско повезане
Да?е, могу посто?ати добра за ко?а ми не знамо, о
ко?има и не са?амо, а ко?а су на замршен начин
повезана са пат?ом ланета
Заиста, само би ?едно омнисциентно би?е могло да
каже да ли ?е 1 тачно или ни?е
105
Бог и зло
Ми дакле нисмо у могу?нсти да докажемо 1
106
Бог и зло
Ми дакле нисмо у могу?нсти да докажемо 1
Ме?утим, нешто доказати и имати рационалне
разлоге да се у нешто веру?е, нису исте ствари
107
Бог и зло
Ми дакле нисмо у могу?нсти да докажемо 1
Ме?утим, нешто доказати и имати рационалне
разлоге да се у нешто веру?е, нису исте ствари
Има пуно ствари ко?е ми рационално веру?емо иако
немамо начина да их докажемо
108
Бог и зло
Размотримо два различита пита?а у вези са примером
са ланетом
109
Бог и зло
Размотримо два различита пита?а у вези са примером
са ланетом
? Да ли пат?а ланета води неком вишем добру?
110
Бог и зло
Размотримо два различита пита?а у вези са примером
са ланетом
? Да ли пат?а ланета води неком вишем добру?
? Да ли ?е то добро такво да чак ни ?едно свемогу?е
свезна?у?е би?е не може да га постигне без
ланетове пат?е?
111
Бог и зло
Размотримо два различита пита?а у вези са примером
са ланетом
? Да ли пат?а ланета води неком вишем добру?
? Да ли ?е то добро такво да чак ни ?едно свемогу?е
свезна?у?е би?е не може да га постигне без
ланетове пат?е?
Може нам изгледати мало вероватно да ?е одговор на
прво пита?е позитиван
112
Бог и зло
Размотримо два различита пита?а у вези са примером
са ланетом
? Да ли пат?а ланета води неком вишем добру?
? Да ли ?е то добро такво да чак ни ?едно свемогу?е
свезна?у?е би?е не може да га постигне без
ланетове пат?е?
Може нам изгледати мало вероватно да ?е одговор на
прво пита?е позитиван
Може нам изгледати ?ош ма?е вероватно да ?е одговор
на друго пита?е позитиван
113
Бог и зло
Да?а пита?а:
? Чак иако зак?учимо да ?е разумно веровати да
пат?а ланета води неком добру ко?е се без те пат?е
не би остварило, да ли ?е разумно веровати да сви
случа?еви наизглед непотребне пат?е ?уди и
животи?а воде вишем добру?
114
Бог и зло
Да?а пита?а:
? Чак иако зак?учимо да ?е разумно веровати да
пат?а ланета води неком добру ко?е се без те пат?е
не би остварило, да ли ?е разумно веровати да сви
случа?еви наизглед непотребне пат?е ?уди и
животи?а воде вишем добру?
? И, чак иако претпоставимо потврдан одговор на
гор?е пита?е, да ли ?е разумно претпоставити да
?едно свемогу?е свезна?у?е би?е не би могло ни
?едно од тих добара да постигне ако не дозволи ни
?едну од пат?и ко?е наводно воде тим добрима?
115
Бог и зло
Да?а пита?а:
? Чак иако зак?учимо да ?е разумно веровати да
пат?а ланета води неком добру ко?е се без те пат?е
не би остварило, да ли ?е разумно веровати да сви
случа?еви наизглед непотребне пат?е ?уди и
животи?а воде вишем добру?
? И, чак иако претпоставимо потврдан одговор на
гор?е пита?е, да ли ?е разумно претпоставити да
?едно свемогу?е свезна?у?е би?е не би могло ни
?едно од тих добара да постигне ако не дозволи ни
?едну од пат?и ко?е наводно воде тим добрима?
Одречан одговор на ова пита?а водио би зак?учку да
?е рационално веровати у прву премису
116
Бог и зло
1. Посто?е примери велике пат?е ко?у би ?едно
свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е могло
да спречи а да при том не спречи по?аву неког
вишег добра
2. ?едно свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро би?е
би спречило сваку по?аву велике пат?е ко?у би
могло да спречи а да при том не спречи по?аву
неког вишег добра
Дакле
3. Не посто?и свемогу?е, свезна?у?е и савршено добро
би?е
117
Документ
Категория
Презентации по философии
Просмотров
1
Размер файла
240 Кб
Теги
1/--страниц
Пожаловаться на содержимое документа